„СРБИЈА - Национална ревија”, број 15

 

РЕЧ ПРЕ

Опет ми. Путујемо, снимамо, причамо, подсећамо. Дочекујемо и испраћамо. Прогањамо вас лепим сликама, не дамо вам ока да затворите. Не брбљамо – све је поткрепљено конкретним непобитним примерима. Имена, датуми, фотографије, дела. Бранимо право на сан, на романтичност, на узвишеност, али све то темељимо на документарном и фактографском. Тако пред нама неочекивано израња и одушевљава нас Србија крај које свакодневно пролазимо не примећујући је. Корак свакога од нас опет почиње да садржи у себи кораке генерација предака и генерација потомака. И ми схватамо, насмешени, да око и фотоапарат не лажу, да је лепо лице Србије наше сопствено лице.

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Са насловне
Близнакиње

Витраж
ОКУПЉАЊА, НОВИ НАСЛОВИ, ОДЛАСЦИ

Лепо лице Србије
ФОТОГРАФИЈЕ ИГОРА МАРКОВА

Посета
ЧЕТВРТА ПО ВЕЛИЧИНИ ПРЕСТОНИЧКА ОПШТИНА ОБЕЛЕЖАВА ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ
Дванаест деценија Лазаревог града
Беше минуло тек 14 година откако је откривен угаљ у Вреоцима, лето 1889, Видовдан, пола миленијума од Косовског боја. Министарски савет Краљевине Србије, на захтев грађана, одобри да се варошица Збеговац трајно скући под именом Лазаревац. Данас, век и кусур касније, то је озбиљан модеран град, на 55 километара од центра Београда, чувен по великом површинском угљенокопу, али знан и по бројним другим могућностима на чијој афирмацији тек ваља радити

Пише: Зоран Плавшић
Фотографије: Милан Цвијетић

Пионири
СТО ШЕСТ ГОДИНА ОД ПУШТАЊА У РАД ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ „ВУЧЈЕ”
Уз раме Тесли и Волти
Под шумовитом планином Кукавицом, у срцу узбудљивог кањона реке Вучјанке, налази се друга по старости хидроелектрана у Србији. Некада замајац регионалне индустрије а данас права туристичка атракција, „Вучје” већ више од једног века непрекидно производи електричну енергију. Године 2005. уврштено је у светску баштину електротехнике, међу 75 најзначајнијих достигнућа (патената и објеката) ове врсте на целој планети

Текст и фотографије: Светлана Дингарац

Градови
ЕКСКЛУЗИВНО: „НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” НА НОВИМ АРХЕОЛОШКИМ ИСКОПАВАЊИМА У ПРЕСТОНИЦИ
Израњање римског Београда
Недавно, приликом радова на трамвајским шинама поред Калемегдана, светлост дана угледали су делови римског утврђења стари 1.800 година. На основу спроведених истраживања поуздано су утврђени главни правци комуникација унутар тог града, позиције североисточног бедема, главни елементи инфраструктуре. Ископана су и бројна крупна питања о односу данашњег према римском Београду. Ако праве одговоре на њих не да ова генерација, за следећу ће већ бити касно

НР Прес

Ток
СПУСТ НИЗ ДРИНУ, ОВОГА ЛЕТА, КРОЗ НЕОПИСИВЕ ЛЕПОТЕ И УЖАСЕ
Са сопуром у једрима
Пловили смо од споја Пиве и Таре у Дрину, па све до ушћа те реке у Саву. Седам незаборавних дана, 343 километра. Све време пратио нас је јединствени дрински топли ветар, звани сопур, и до данас нас не напушта. Пре изградње дринских хидроелектрана, тај ветар правио је проблеме сплаварима у кањону, умео да усталаса реку, заустави пловидбу. Нас је дочекао помирљиво, гостољубив и благ, само нас мирисом боровине омамљивао, од страшних слика лечио

Текст и фотографије: Александар Рамовш

Ново лето
ИЗЛЕТИШТЕ И ПЛАЖА У ГАЈУ, НА ДУНАВУ, У ОПШТИНИ КОВИН, ОД ЛИЧНЕ УТОПИЈЕ ДО СУВОГ РЕАЛИЗМА
Гениј природе и сила културе
Да, отворено је питање да ли заиста имамо државу или се под тим именом кријумчари корупционашко-казнени апарат у туђим рукама. Да, постоји недоумица да ли је за садашњу кадровску и организациону структуру у српском туризму прави лек распуштање или хапшење. Да, зна се ко би требало да одговори зашто наутичари од Београда до Текије гориво могу танковати само на три пункта, зашто се у врбацима не легу птице него ђубришта, зашто се прописи доносе само да би се испод жита наплаћивало њихово непримењивање, зашто се иза дизајнираних осмеха политичара цере демони прљавштине и себичности. Али, у овој земљи одавно ствар није у томе да се опише стање, него да свако од нас конкретно учини све што може, све што је само до њега. А то уопште није мало. Ево једног примера

Пише: Драгана Букумировић

Бележница
КАКО СЕ У СРПСКИМ ВАРОШИМА ЛЕТОВАЛО У ПРВИМ ДЕЦЕНИЈАМА XX ВЕКА
Незаборавне летње променаде
Плаже на обалама река и господствена јавна купалишта на понтонима, пливачки маратони и излети лађама до Кладова или Шапца, путовања у Абацију на море, модна чедност и новински извештаји о „епидемији наочара за светлост”, звиждук у осам и вечне младости, бекство од ратних слика и освајање сопственог срца – све је то обележило лета и генерације 1920-их и 1930-их. Није им било лакше него нама, али нису допустили да потону

Пише: Јован Гајић

Бележница
ВИШЕ ОД НАВИКЕ, ВИШЕ ОД УЖИВАЊА
Мезе као легитимација
Реци ми шта мезиш, па ћу ти рећи одакле си. Уз виски се не може мезити, он се пије с ногу, за шанком. Мезити је ритуал који припада једној друкчијој цивилизацији. На један начин мезе Руси, на други северњаци, на трећи Грци. Друкчије мезе и Србијанци од, на пример, Срба Медитеранаца. Зашто у Србији боље мезе провинција и предграђа од центра?

Пише: Момо Капор

Острва
КУБА, НА ПУТУ КА ВРХУ ЛИСТЕ НАЈАТРАКТИВНИЈИХ ДЕСТИНАЦИЈА (2)
Магија живота је у срцу
Хавана, кроз чији стари део обавезно треба проћи пешке или кочијама, основана је 1514. Била је то заштићена лука из које су за Шпанију полазили бродови натоварени златом и убрзо постала престоница Новог света. Тридесетих година прошлог века, узмичући пред прохибицијом у својој земљи, овде су нагрнули амерички богаташи. Градили су палате, хотеле, барове, салоне за забаву, а штампа је Кубу називала америчким борделом. Али, већ пола века све је овде друкчије. Како год да сте идеолошки настројени, из ове земље нећете отићи равнодушни, одморни и празни

Текст и фотографије: Мишо Вујовић

Догађај
ПОВОДОМ ЕВРОПСКОГ ПРВЕНСТВА У АТЛЕТИЦИ ЗА ЈУНИОРЕ У НОВОМ САДУ: КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ „КРАЉИЦЕ СПОРТОВА”
Сто година на трону
Још од 1912, када је Драгутин Томашевић наступио за Краљевину Србију на Олимпијским играма у Стокхолму, српски атлетичари су присутни на великој светској сцени овог спорта. И увек смо имали бар неко име међу врхунскима: легендарног Фрању Михалића, ненадмашног Артура Такача, златну Веру Николић, летећег Ненада Стекића, самурајског Драгутина Топића, несаломиву Оливеру Јевтић... Од 23. до 26. јула у Новом Саду своје нове кораке на том путу требало би да направе млади Ивана Шпановић, Татјана Јелача, Михајло Дудаш...

Пише: Хелена Дуковић

Домаћин
БРЗИ ВОДИЧ КРОЗ КУЛТУРНУ ИСТОРИЈУ НОВОГ САДА, МЕСТА ОДРЖАВАЊА ЕВРОПСКОГ ПРВЕНСТВА У АТЛЕТИЦИ ЗА ЈУНИОРЕ
Тај неодољиви господски шмек
И ових летњих дана и месеци у „српској Атини” боравиће велики број гостију, нарочито младих и странаца, почев од млађаних атлетичара из целе Европе. Пошто ће (као медијски спонзор) „Национална ревија” бити у рукама већине ових последњих, на страницама које следе желимо да им пружимо кратак културно-историјски бекграунд града у којем бораве. А, богме, и Новосађане да подсетимо на какве се златне нити надовезују, јер то обавезује

Пише: Ђорђе М. Србуловић

Објектив
УНИВЕРЗИЈАДА 2009.

Маскота
ЗАШТО ЈЕ ВРАБАЦ СРБА ПОТПУНО ОСВОЈИО ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА УЧЕСНИКА И ГОСТИЈУ УНИВЕРЗИЈАДЕ У БЕОГРАДУ
Шифра за повратак
Да се одмах разумемо: овај простор добио је преко везе (имењак са аутором). Иначе не би ни примирисао овде. Зар да се пробије тај малецни поред свих оних птичурина, стрвинара, опасних звери са зацакљеним очима?! Гледате ли ви телевизију, бре: звери су опет у тренду. Добро, истина је, он је тако наш, сваки се дан мота около, живи са нама, станује у комшилуку. Наивни странци кажу да је он сличица наше доброте и љупкости, наше „домаће митологије”, сличица оног несавршеног Београда у који су се и они на први поглед заљубили. Наивчине! Свако од њих је на Универзијади с много напора освојио понешто, а тај мали је с лакоћом освојио све

Текст: Срба Јанковић и НР Прес

Круне
ТЛО СРБИЈЕ – ЗАВИЧАЈ РИМСКИХ ЦАРЕВА: Јовијан (363-364)
Београђанин на престолу
Син официра из околине опадајућег Сингидунума, царски гардиста без значајнијег образовања, извикан је за цара када је усред тешке битке против Персијанаца херојски пао његов претходник Јулијан. Премлади и недорасли Јовијан није ни ступио на престо него у гротло, из којег никада више није ни изашао. Већ следеће године задесила га је изненадна и загонетна смрт. Сахрањен је Константинопољу, у порфирном саркофагу, уз царске почасти. Доцније је деификован

Пише: Проф. др Александар Јовановић

Чувари пута
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ: ПРИЗРЕНСКЕ ТВРЂАВЕ
Главно средиште Српског Царства
Два утврђења, Вишеград и Призрен (Каљаја), међусобно удаљена мање од три километра, служила су за обезбеђивање најкраће комуникације од јужног Јадрана до Подунавља, али и богатог средњовековног Призрена, града храмова и политичког центра Србије у XIV веку

Пише: Војислав Филиповић

Славне љубави
ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ (1844-1921) И ЗОРКА ПЕТРОВИЋ (1864-1890)
Одакле почиње кривица
Она је имала осамнаест, он близу четрдесет када су се упознали у Француској. Обоје из Петровића, обоје са српских дворова. Она најстарија кћер црногорског књаза Николе, „таста Европе”, он потомак Ђорђа, врховног вожда устаничке Србије и родоначелника династије Карађорђевић, тада у изгнанству. Сви извори указују да се нису узели из политичких разлога. Ништа друго се не може гарантовати

Пише: Милена З. Богавац

Видици
ВЕЛЕМАЈСТОР ПРОФ. ДР АЛИСА МАРИЋ, СРПСКА ШАХОВСКА ЛЕГЕНДА, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Сопство као откровење
Београђанка рођена у Њујорку, керуаковски путник-истраживач, најуспешнији јужнословенски посвећеник у „древну игру”, универзитетски професор маркетинга, преноси нам своја искуства са борилишта и путовања, како је поново учила свој језик и спознавала битне елементе идентитета, како је у себи откривала наше заједничке обрасце „српског личносног кода”, и зашто се, после свега, најбоље осећа у београдском Старом граду

Пише: Маја Радонић

Врхови
ПОВОДОМ 150. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА (1859-1957), ЈЕДНОГ ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ УМЕТНИКА СВИХ ВРЕМЕНА
Срећни сликари дуго живе
Био је Павле глас јуначког Балкана а миљеник отмене монденске Европе. Сматран академским реалистом а ватрено трагао за митским и романтичним. Направио мајсторску синтезу свих њему савремених модернизама а остао традиционалан. Био дословно светски, славан и тражен на свим континентима, а са Иларионом Руварцем пешке обилазио фрушкогорске манастире и остао најдубље привржен свом народу. Волели га и владари, и жене, и црква, и судбина. Поживео је 98 година, да никад не умре

Пише: Дејан Ђорић

Етно
ВАСИЛИСА, БРАНКИЦА ВАСИЋ, ШИРОМ СВЕТА ПРОНОСИ МОЋ СРПСКОГ МУЗИЧКОГ НАСЛЕЂА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Бистрине са Бистрице
Често је одлазила у Призрен, до једног белог камена на месту срушене цркве, и тихо, сасвим тихо, певала. Том камену се увек, и кад није знала зашто, враћала. Управо ту, на призренској Каљаји, године 1991. из ње је грунула песма „Гора јечи” и она ју је у даху записала. Данас ради са Гораном Бреговићем, Пако Рабаном, Оливером Стоуном, Патриком Шероом, али косовски праг, корен и песму чува као најдрагоценији аманет за који је свак од нас лично и конкретно одговоран

Пише: Слађана Ристић

Око
СЛИКАР ДРАГОЉУБ ЗВИЦЕР, ПОРТРЕТИСТА БЕОГРАДА
Историја се дешава у нама
Српску престоницу почео је да слика из љутње. Љутње на оне који би требало да брину о том драгоценом граду, чувају његов идентитет. Онда је, сликајући, схватио да он ту може да интервенише, осмишљава и уређује. „Сада, после скоро десет година, једва чекам да завршим: ја ту и градим, зидам, померам и није ми лако”

Пише: Горан Будимир

Представљање
НАЈЗАД УСПЕШАН ПРОГРАМ СУВЕНИРА ПОСВЕЋЕНИХ СРПСКОМ ГЛАВНОМ ГРАДУ
Ода престоници
Веродостојно оличавају дух Београда, креативни су и духовити, тако наши и тако неочекивани, истовремено рађени по високим естетским и графичким критеријумима, уз пуну свест да је реч о битном елементу масовне урбане културе. Можете их видети и купити у галерији „Ода” у „Београђанци”

Представљање
„МЕРКУР” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ ДОБИЈА И ЗВАНИЧНЕ ВЕРИФИКАЦИЈЕ СВОЈЕ МОДЕРНЕ РАЗВОЈНЕ СТРАТЕГИЈЕ
Лидер здравственог туризма
Пословна стратегија највећег здравственог и туристичког центра у најзначајнијој српској бањи, под слоганом „Ми бришемо границе између лечења и уживања”, окренута је тржишту и гостима и даје одличне резултате. За само неколико месеци добијена су три висока признања, али изнад свих њих је оно које одају сами гости. Од свих ноћења која са остваре у току године у Врњачкој Бањи, трећина је у објектима Специјалне болнице „Меркур”

Представљање
„РЕВИТА” – МИСИЈА ЗА ЗДРАВИЈИ ЖИВОТ
Краљевски пут у свет
Компанија „Алтамед”, као мало који произвођач у Србији, може да се похвали брзим освајањем не само домаћег већ и иностраних тржишта. Њени производи налазе се у домовима Европљана, а стигли су и на на пети континент, у Аустралију. Реч је о пројекту „Ревита” који је настао у сарадњи са Руском академијом наука

Представљање
ROYAL ECO FOOD
Органска храна

Гастрономија
РЕСТОРАН „СУНЦЕ” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ: МУЋКАЛИЦА ЗА ЧИТАОЦЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Познаћеш их по делима